Megafončica

Posle mukotrpnih priprema u kojima je učestvovalo celokupno stanovništvo severne Grofovije Anduin i šumski vilenjaci Kraljevstva Princeze Jolande, najzad je došao i taj dan: Dan velikih Viteških Igara! Monolith je sijao skoro istim onim sjajem starih vremena kada je Grofovija Anduin bila moćna! Vašari su bili na sve strane, svakakve đakonije su se mogle videti i kupovati, za decu raznorazni slatkiši, a za odrasle, točila su se vilin vina, donešena iz podruma stogodišnjih u Kraljevstvu šumskom.. Na ulicama se igralo i plesalo, moglo se uživati u muzici vilenjačkih minstrela!

Pristizali su gosti iz svih delova severnog Kraljevstva, a onda su se oglasile fanfare kao znak da stižu najuvaženiji gosti: To je dolazila Princeza Jolanda, u pratnji svoje dvorske svite, i Grof DarthMyr izađe pred staze posute ružinim laticama da dočeka svoju zvezdu sjajnu: na čiju pomisao mu je iz dana u dan srce sve veselije igralo u grudima: Tuda je koračala ona: njena tamna kosa lepršala je u iznenadnom vetru, odevena u plašt od zlata i plavetnila poput nebeskog, oči su joj sijale poput dragulja, a osmeh joj je treperio na usnama rumenim. Grof je uzdahnuo čujno očaran prizorom, i uzevši Princezu za tanušnu ručicu, poveo ju je u svečanu ložu da zajedno najave početak Viteških Igara.

Sve je proticalo u savršenom redu: gosti su skandirali i navijali, a vitezovi su se hrabro i pošteno borili, i nakon svake borbe su se prijateljski pozdravljali, tako što bi poraženi vitez čestitao pobedniku dvoboja. Na kraju svih takmičenja pobednik je bio čuveni Vitez zapadnog Kraljevstva, hrabri Vojvoda Dabiživ, najbolji od svih vitezova vilinskih i ljudskih koji su na takmičenje došli iz svih krajeva. Posle proglašenja pobednika, koje je Princeza Jolanda imala čast da obavi, narod se lagano počeo razilaziti, a uveče je trebalo da se održi velelepni bal na dvoru Monolithnom.

No, samo što je sunce izmigoljilo svoje najtanje zrake i polako nestajalo sa neba, odlazeći u obliku senke, na tamnom plavetnom prostranstvu razjapiše se ogromna krila: crna krila Crnog Zmaja: To je grandioznog Zmaja jahala Zla Čarobnica, poznata još iz starih legendi, imenom zvana Garaldina.

Ona je zakreštala snažno i Zmaj otvori moćne čeljusti, a u vazduhu se oseti hladnoća golema. Jeza prođe kroz tela i kosti Princeze i Grofa i oni se zagrliše jako. Svi su stajali nepomični i skamenjeni, a Čarobnica se ustremi ka Princezi i Jolanda pade bez svesti, a Grof se oseti nemoćnim, kao da su mu zle magije oduzele snagu, on se sledi.. Tada Garaldina progovori kreštavim glasom:

„Zbog toga što je ovom Grofovijom bednom i nesrećnom Senka vladala 20 i više godina, ovaj nejaki devojčurak vilenjački neće moći da povrati sjaj ovoj zemlji! Ovim prostranstvima noću koračaju Utvare i tako će i ostati, a devojčicu ja vodim sa sobom, da Grofovo srce ostane uvenulo bez nje i da njegova tuga zavejana tamom Senki Crnih Zmajeva zauvek održi pokorenu Grofoviju Anduin, kao što je nekada i bilo. Hladnoća praznog dvora Monolith će progutati hrabrost ovdašnjih vitezova, a surovost Grofova, zbog gubitka svoje ljubavi i sreće doneće jad i bedu ovom narodu, tako da će sile Crnih Zmajeva ovu Grofoviju držati u ropstvu, kao što je i pravo!“

Uto ona još jedared zakrešta jezivo i ščepa Princezino telo koje je delovalo beživotno, i Zmaj snažno zamahnu krilima, i oni nestadoše na horizontu u obliku crne tačke..

Grof se trgnu, i videvši da je opčinjen zlom magijom stajao nepomičan dok su Jolandu oteli Zla Čarobica i Zmaj, on pade na kolena i poče da plače. Tada se navuku crni i sivi oblaci, raspuknu se gromovi i sruči se silna kiša, a ljudi se razbežaše u panici i strahu..

Grof DarthMyr ostade sam i poče proklinjati Zlu Garaldinu! Pomenom grobova svog oca i svoje majke on se tada zakleo da će poći put ozloglašene planine Morgoth i osloboditi najmilije stvorenje, Princezu Jolandu, i tako zbaciti zle čini koje su omađijale njegovo slomljeno srce, i spasiti svoj narod.

Još dugo je Grof DarthMyr klečao sam na kiši i plakao...

Nastaviće se...